Пацијенти који се лече у психијатријским болницама у Јапану физички су ограничени много чешће него у другим земљама, открива међународно истраживање, ситуацију коју је један од водећих аутора назвао „абнормалном“.
Однос пацијената везаних за кревете посебним појасевима био је 580 пута већи у Јапану него у Аустралији и 270 пута већи него у Сједињеним Државама, показује заједничко истраживање Тошиа Хасегаве, професора психијатрије на јапанском универзитету Кјорин, и његових колега.
„Налази су поново потврдили да институти за ментално здравље у Јапану прибегавају врсти неге која у великој мери зависи од физичког ограничавања“, рекао је Хасегава. „Пре свега, треба признати да су пацијенти необично често ограничавани у поређењу са другим државама. Ово свакако захтева темељан преглед начина на који се пацијенти лече у јапанским психијатријским центрима.“
Резултати истраживања објављени су у међународном психијатријском часопису „Епидемиологија и психијатријске науке“.
Научници у Јапану, Сједињеним Државама, Аустралији и Новом Зеланду испитали су доступне податке из 2017. године у свакој земљи и упоредили број пацијената који су свакодневно физички ограничени у психијатријским болницама у те четири земље.
Информације о емоционалном здрављу и благостању, које се објављују годишње у Јапану, откриле су да је 98,8 пацијената на милион становника свакодневно употребљавано мере везивања.
Установе за пацијенте са деменцијом су искључене из процене јер се јапанска пракса хоспитализације таквих случајева разликује од других земаља.
У Аустралији је 0,17 пацијената на милион људи било везано за кревете, према налазима. У Сједињеним Државама, стопа је била 0,37.
Иако анкета није прецизно упоређивала исте старосне групе, Јапан је био далеко испред Новог Зеланда у вези са ограничавањем примене мера за обуздавање пацијената.
Док је на Новом Зеланду 0,03 пацијента примењено на милион људи старости од 15 до 64 године, стопа за Јапанце старости од 20 до 64 године била је 62,3, што је више од 2.000 пута већа.
Колико често су пацијенти били везивани варирало је у различитим деловима сваке земље која је учествовала у истраживању.
У Јапану се однос обуздавања кретао од 16 до 244 пацијента, у зависности од префектуре.
НЕМА АЛТЕРНАТИВЕ?
Јапанска пракса обуздавања пацијената током дужег периода одавно је привлачила пажњу.
„Пацијенти су тако често физички ограничени, иако број психијатара по популацији није тако мали у поређењу са другим земљама“, рекао је Хасегава. „То је вероватно зато што психијатријски центри имају више кревета него друге земље, што доводи до већег броја хоспитализованих пацијената.“
Према јапанском закону о менталном здрављу и добробити и другим прописима, одређени лекари менталног здравља могу прибећи ограничавању могућности за пацијенте ако препознају могућност да ће пацијенти покушати да изврше самоубиство или се повреде, показују знаке хиперактивности и немира или ризик да живот пацијента буде угрожен ако се ништа не предузме.
Употреба методе је ограничена на случајеве када нису доступна друга средства.
Пракса везивања пацијената је критикована због лишавања појединаца слободе кретања и нарушавања њиховог достојанства, што је навело многе медицинске институте да раде на проналажењу других начина.
Ипак, међу здравственим радницима у Јапану постоји дубоко укорењена тенденција да ову методу сматрају „неопходном за обезбеђивање безбедности“, наводећи недостатак особља у медицинским центрима и друге разлоге.
Више од 10.000 пацијената је било везано како се не би могли кретати у психијатријским центрима у Јапану 2019. године, према истраживању министарства здравља спроведеном крајем јуна те године.